ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ

Почетком XX века, на територији данашње општине Звездара, која се у то време звала Врачарско поље, постојале су само 4 основне школе, од чека 3 сеоске - она у Мирјеву, у Великом Мокром лугу и Малом Мокром лугу, а само једна је припадала градском језгру. То је била Основна школа "Филип Вишњић", подигнута 1909. године.

Како се овај крај, од Ђерма према Малом М окром лугу, убрзано насељава породицама индустријских радника, убрзо се намеће потреба отварања нове школе.

Школске1927/28. године Министарство просвете доноси решење којим се на Врачарском пољу отварају два комбинована одељења четворогодишње основне школе, а анастава се изводи у четири у ту сврху изнајмљене привате куће. То су биле "Жицкова кафана" у улици Живка Давидовића (зграда још постоји), кућа у улици Љубе Давидовића 49, кућа у Булевару краља Александра 340 (које више нема), а четврта је била у улици Воје Вељковића 2, у којој је у послератном периоду, све до осамдесетих, била кафана "Дуга", касније названа "Орфеј".

Године 1930. започета је изградња нове школске зграде, на земљишту које су мокролушкој општини поклонили Настасија и Живко Давидовић, а која је 4.11.1931. године одлуком Министарстав просвете добила назив Државна народна школа "Ћирило и Методије".

Када је, 1932. године, Врачарско поље постало београдска општина, уз помоћ града и ђачких родитеља, школа је завршена, а прве ђаке примила је школске 1932/33. године.

Коначан изглед, који ће задржати наредних 40 година, школа је добила 1936. године, када је дограђено још 6 учионица са пратећим просторијама. Имала је велико двориште и мали парк са много дрвећа.

Школске 1938. године отвара се школско забавиште, дограђују се још 2 помоћна одељења.

Школовање траје четири године, а главни предмети су Народни језик и Рачун. Учи се јочш и веронаука, земљопис, историја, познавање природе и практична привредна знања, певање, телесно вежбање, цртање, ручни рад, лепо писање.

РАД ШКОЛЕ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Почетак рата Државна народна школа "Ђирило и Методије" дочекује са 22 одељења од првог до четвртог разреда и два одељења забавишта.

Прекид наставе трајао је од априлског бомбардовања Београда до септембарског почетка нове школске године.

Као и већина других, и наша школа је за време рата била касарна, народна кухиња, болница и школа.

Активности наставника су у великој мери биле усмерене на обезбеђивање хране, одеће, обуће и огрева за ученике. И поред великих тешкоћа, ђацима је било омогућено да похађају наставу и завршавају школовање. У ратним условима, наставни предмети су били измењени, уџбеника није било, као ни потребног школског прибора. Многе породице одлазе на село, где је до хране и огрева била лакше доћи, тако да је број ученика био знатно смањен. Осим тога, многи ученици су погинули, тако да у новембру 1944. године, школа има само 16 одељења.

РАД ШКОЛЕ ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА

Београд је ослобођен 20.10.1944. године.

Школа почиње са радом у новембру 1944. године. Ученици ометени ратом имају могућност да по скраћеном Наставном плану и програму, заврше четворогодишње школовање.

Просветно одељење Београда мења називе школа, тако да се од 20. маја 1945. године, наша школа зове Основна школа бр. 21.

Организују се течајеви за неписмене, школа обавља раподелу робе "на тачкице", а у школској кухињи се хране сиромашна деца. Приход се обезбеђује наплаћивањем улазница за приредбе, обрађује се школска башта.

Укида се физичко кажњавање ученика, а поздрав "Љубим руке" којим су се ученици обраћали наставницима, ѕамењен је поздравом "Здраво".

Ради се на изградњи социјалистичког друштва и материјалистичког погледа на свет. Будући да је у нескладу са новим друштвеним тенденцијама, укида се учење веронауке и престаје да се слави школска слава Свети Сава, која је до овог периода била најсвечанији и најрадоснији дан за све ђаке.

Школске 1948/49. прелази се на обавезно осмогодишње школовање, до "мале матуре".

Наша школа добија нови назив: Осмољетка број 5.

ПЕДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

Ово су године послератног социјалистичког полета и интензивне изградње земље уништене ратом. Уводи се учење француског језика као страног. Двојка и даље није пролазна оцена. Школске 1953/54. школа добија назив Осмогодишња школа "Ћирило и Методије". Ради се у три смене због великог броја ђака и недостатка простора. Године 1954. изграђена је нова школска зграда са 4 учионице за млађе разреде и фискултурном салом. Школски савет постаје Школски одбор, школско веће Наставничко веће, а управитељ школе директор школе. Развијају се бројне активности у школи: оснивају се драмска, литерарна, фолклорна секција, Пионирска организација, Пионирски универзитет, Здравствени актив, Фискултурно друштво, Извидници и планинке а Црвени крст, најактвинија организација у школи од њеног постанка, формира свој Подмладак. Школа добија многа признања за свој рад. Школске 1955/56. године уводи се кабинетска настава. Школа издаје лист "Први кораци" годину дана касније. Девојчице носе црне кецеље а дечаци ђачке капе. Двојка постаје пролазна оцена школске 1958/59. године а непролазном се проглашава јединица. Године 1958. у холу је откривена спомен плоча са именима наших ученика погинулих у НОБ-у, која и данас стоји у холу нове зграде. Наши ученици и наставници активни су на свим пољима и својим радом доприносе угледу школе. Ретка су такмичења, смотре, наградни темати и акције у којима не учествују ученици наше школе, широм тадашње Југославије. Ово је период интензивне активности на пољу међушколске, међуопштинске, међуградске и међурепубличке сарадње на свим пољима. Крајем педесетих школа добија клавир, а у гостима су нам били књижевници Десанка Максимовић, БранкоЋопић, Арсен Диклић,...

СЕДАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

Београд добија фестивал најбољих филмова на свету ФЕСТ. Звездара има најразвијенију омладинску културу и најбоље аматерско позориште у Југославији, "Симониду" као и такмичење младих у култури "Звездаријаду". Наши ће ученици током седамдесетих узети учешћа на овом такмичењу неколико пута, а неки од њих ће у Симониди започети своје уметничке каријере. На радост све деце, отвара се Спортски центар на Звездари, градесе велика, нова насеља. Наша школа има све већи број ученика. Гостују уметници: Бранка Веселиновић, Мића Татић, Растко Татић, Јелица Живановић, Боки Милошевић, Босиљка Боци, Тома Курузовић. У октобру смо били домаћини деци из Европе у оквиру манифестције "Радост Европе".Школске 1973/74. уводи се експеримент из руског језика. Одређено је једно одељење које ће руски учити од I разреда по специјалном програму. У ту сврху су коришћена 3 часа руског, по 1 час фискултуре, ликовног васпитања и познавања природе и друштва. Ова настава се изводила на руском језику, држали су је наставници руског језика, најпре Мира Прнић а затим Милена Пауновић. У оквиру "Радости Европе" угостили смо 13 деце из Мађарске. Од 15.октобра 1973. прелази се на петодневну радну недељу. Школске 1975/76. у оквиру "Радости Европе" имали смо госте из Бугарске. Посетили су нас књижевници Мирослав Антић, Јара Рибникар, Десанка Максимовић, као и глумци Зоран Ранкић и Бранка Митић. Школске 1974/75 нема поноваца у нашој школи. Дана 26. новембра 1976. положен је камен темељац за нову школску зграду у Учитељској улици. Пројекат за школу урадио је архитекта Ђорђе Васиљевић, а за извођача је одређено ГП "Црна Трава". Нова школска зграда свечано је отворена поводом Дана Републике, 26. новембра 1977. године, на педесетогодишњицу постојања школе. Зграду, површине 5700 квадратних метара финансирала је СИЗ образовања. Изграђена је за непуних годину дана. Сценарио за свечано отварање урадили су Слободанка-Цаца Алексић и глумац Бранко Милићевић. Пространа, светла и удобна школска зграда, пружала је изузетне могућности за наставу и ваннаставне активности. Школске 1978/79. уписано је 856 ученика. У новим условима оживео је елан и ентузијазам наставника и ученика. Награде које је наша школа у овом периоду добила не могу се избројати. Директор школе је Велибор Јовић, професор историје. Поред бројних школских активности, наставља се сарадња са другим школама у граду и републици, наши ученици се такмиче у свим областима, спортисти освајају многа признања, а дугу традицију хуманитарних активности и даља одржава подмладак Црвеног Крста. Тих дана, свечано се обележавају Дан Републике, Дан армије, Дан младости, Дан пионира, Дан ослобођења Београда, Први мај. Дан школе , Дан Светих Ћирила и Методија, који се слави 24. маја, обележаван је, из идеолошких разлога, на Дан младости 25. маја или 20. маја када је Луне Миловановић, чије име носи наш пионирски одред, проглашен народним херојем. Године 1980. умире друг Тито.

ОСАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

У годинама узлета нашег укупног културног стваралаштва и спортских активности, наша школа узима учешће у многим активностима, а резултати са многих такмичења, смотри и сусрета, убрзо је чине најтрофејнијом школом у граду. Поводом Дана ослобођења Београда, 20. октобра 1982. године, у скупштини града, школи је уручена Октобарска награда "Доситеј Обрадовић". Пионирски одред "Луне Миловановић" успоставља сарадњу са пионирским одредима из Т. Ужица, Горње Радгоне, Битоља, Жубжане, Шапца, немачког града Дортмунда, као и са децом из Бугарске и Чехословачке, који су нам били гости у оквиру манифестације "Радост Европе". Школске 1983/84. излази школски лист "Од слова до стиха". Нашу школу посећује студијска делегација из Јапана. У другом полугодишту одржана је смотра културног ствралаштва ученика, названа "Ћирилијада". Посећују нас представници Универзитета Јужна Флорида из Канаде, делегације из Мађарске, Италије, Западне Немачке, као и представници Међународне федерације учитеља. Школске 1984/85. успех наших ученика је најбољи на Звездари. Дана 25.маја 1988. школа добија највише републичко признање за васпитно-образовни рад : Признање "25.мај". Крајем 1988. године, као круна дугогодишњег успешног рада, стигло је одликовање Председништва СФРЈ: Орден заслуга за народ са сребрним зрацима.

У оквиру "Радости Европе" угостили смо децу из Румуније. Просветни саветници педагошког завода често посећују школу, а школске 1985/86. бораве у њој 20 дана и детаљно се упознају с њеним радом. На основу њиховог прегледа, школа је сврстана у десет најбољих у граду, од тадашњих 156. Наша школа постаје вежбаоница Педагошке академије, данас Учитељског факултета, за обуку и оспособљавање учитељског кадра. Један од најсвечанијих тренутака у историји школе било је откривање фреске Ћирила и Методија, поводом 60 година њеног постојања. Фреска је рад академског сликара Милована Арсића, професора Педагошке академије и дугогодишњег пријатеља школе. У току ове деценије изведени су наставни експерименти за потребе Београда и Србије. То је била настава српског језика, математике и природе и друштва уз помоћ рачунара. Књижевници Гроздана Олујић, Мира Алечковић и Слободан Станичић били су наши гости. Школска година траје 36 недеља, а за осмаке 34.

ДЕВЕДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

Распад СРФЈ разорио је земљу, а хиљадама њених становника нанео патњу и бол. Уз стотине хиљада расељених, погинулих, рањених и болесних, задесила нас је незапамћена економска криза, праћена вртоглавом инфлацијом. Уведене су нам санкције које су нас изоловале од остатка света. Као последица кризе, јавља се деградација свих, вековима ствараних, вредности и моралних начела. Обезвређени наставнички кадар настоји да, упркос свему, свој посао обавља часно и предано. Школа је, и даље, место где наши ученици и даље освајају награде и похвале. Школске 1990/91. прваци постају чланови Дечијег савеза, нове организације ученика од I до VII разреда, први пут без црвених пионирских марама. Дан школе слави се по први пут као Дан школе а не ка Дан младости. Године 1993. директор Велибор Јовић одлази у пензију а на његово место долази Драгосла Адамовић, професор хемије. Школске 1992/93. први пут у послератном периоду слави се Школска слава Свети Сава , а кум славе је господин Душан Мрђеновић, наш бивши ученик а сада родитељ наша три ђака. У доба највеће економске кризе, шк. 1993/94. остали смо без грејања, па је зимски распуст трајао месец и по дана. Школа је окречена 1995. г., а прилоге су дали родитељи међу којима се својом значајном сумом издвојио Шефко Аломеровић. Осим родитеља, кречење су помогли и "Букуља", "Лидо Комерц", "Србија шуме", "Морава осигурање" , "МУП компани". У неколико хуманитарних акција помажемо децу из ратом захваћених подручја. Кум школске славе 1994/95. поново је господин Душан Мрђеновић. Ученик генерације била је Ана Милошевић. Учитељ Дејан Гигић је 1994. године штампао збирку песама ђака своје прве генерације "Игра дечијих снова". У априлу 1995. у Београдском маратону учествује 100 наших ђака у трци на 5000 метара. Школске 1995/96. кум славе је господин Петар Крстић. Ученик генерације била је Милица Баста, која се истакла успесима на бројним такмичењима. Нижу се такмичења, смотре, турнири, конкурси, а наши ученици освајају, по традици, много награда и похвала. СОФК Звездаре додељује нашој школи највеће признање Децембарску спортску награду Савеза организација за физичку културу Звездаре. У гостима су на Добрица Ерић, Недељко Попадић, Драгомир Ћулафић, Градимир Стојковић, Душица Лукић. Кум славе школске 1996/97. био је Митар Кезуновић, пријатељ школе. На Дан школе, 24. маја 1997., низом манифестација, најсвечаније је обележен јубилеј школе - 70 година њеног постојања и рада. Тим поводом одржана је промоција монографије - Седамдесет година Основне школе "Ћирило и Методије" коју је написао наш бивши ученик, новинар Душко Антонић. Ученик генерације била је Јелена Ђорђевић која је током школовања освајала бројне награде на општинским, градским и републичким такмичењима из физике, математике, енглеског језика и музичке културе. У јуну 1997. изашао је први број школског листа "Ћирилац". У школи се организују бројна спортска такмичења, као и општинско такмичење из математике. У изузетно јакој конкуренцији, два наша ученика, Драган Станојевић из VII 1 и Петар Кујунџић из VII 5 изабрани су да буду полазници Школе за младе таленте у Петници. У јануару 1998. излази други број "Ћирилца". Ученик генерације био је Бранко Милутиновић, који се истицао знањем, креативношћу и врхунским резултатима на такмичењима из физике, математике и енглеског језика. Осим тога, био је и члан школске репрезентације која је у кошарци освојима друго место у Републици Србији. Кум славе шк. 1997/98. је пријатљ школе и ђачки родитељ господин Владимир Стојимировић. Јуна 1998. изашао је трећи број "Ћирилца".Учитељ Дејан Гигић је 1998. године штампао збирку песама ђака своје друге генерације "Учитељу, како се ово пише". Школска 1998/99. била је још једна година која у којој се радило на свим пољима. Учествовали смо на такмичењима, рацитовали смо, певали, свирали, бавили се техником, хуманитарним радом, дружили се с књижевницима у нашој библиотеци, организовали предавања, квизове, сусрете. Кума славе била је госпођа Невенка Јелачић, ђачки родитељ. Дана 24. марта 1999. г. извршена је агресија НАТО алијансе на нашу земљу, због чега је 25. марта обустављена настава. Министарство просвете доноси одлуку, 19. априла 1999.г., којом се ученици VIII разреда ослобађају обавезе полагања квалификационог испита из српског језика и математике за упис у средњу школу. С обзиром да је до почетка агресије реализовано две трећине годишњег плана и програма, тако је испуњен услов за завршетак школске године. У школи се, по потреби, у малим групама може организовати консултативна настава, уз максималну безбедност ученика. Ученици генерације били су Јована Коцић и Никола Медић, обоје освајачи награда на бројним такмичењима. Матурско вече прослављено је у клубу "Galaxy" у Земуну. Средња оцена свих ученика у школи је 4,51.